Istorija bicikla

Da se provozamo jedan krug ....

Da li ste se, dok uživate u prirodi, zapitali kada je nastao bicikl? Odgovor smo potražili u najvećoj elektronskoj biblioteci na svetu - čak 3.570.000 sajtova govori o najpopularnijem dvotočkašu...

Istorija bicikla počinje sa nemačkim baronom von Drais-om koji je, da bi se lakše i brže kretao po dvorskoj bašti, 1817. godine konstruisao tzv. walking machine. Mašina se sastojala od dva točka iste veličine i upravljača pričvršćenog za „ram“ koji je trebalo da se opkorači. Naprava je često zvana i Dresina ili hobby horse, bila je napravljena od drveta i pokretala se nožnim guranjem, budući da nije imala pedale. „Drveni konjić zbog „nožnog pogona“ nije bio popularan jer nije mogao poslužiti ni za šta drugo sem za „vožnju“ po bašti.

Dvadesetak godina kasnije, škotski kovač MacMillan olakšao je vožnju tako što je dizajnirao dvotočkaša sa pogonom na pedale. Model iz sedamdesetih godina pretprošlog veka imao je mnoge karakteristike sadašnjeg bicikla. Englezi James Starley i William Hillman dizajnirali su prototip klasičnog bicikla metalne konstrukcije sa lančanim prenosom na zadnji točak, koji je mogao da razvije brzinu od 23-24 km/h.

 

Bicikl u raznim varijantama

Da bi vožnja bila udobnija, a pre svega stabilnija i sigurnija, Englez Lever je 1876. godine konstruisao prvi tricikl sa svetlom za noćnu vožnju. Trotočkaš je odmah postao veoma popularan, što je dovelo do njegove masovne proizvodnje Dizajn i konstrukcija bicikla su se tokom godina menjali i usavršavali, ali je 1888. godina bila prelomna jer je John Boyd Dunlop, veterinar iz Belfasta, izmislio pneumatske gume.

Tih godina otpočela je i masovna proizvodnja ovog prevoznog sredstva u Americi .To je dovelo i do organizovanja biciklističkih trka ali i osnivanja biciklističkih saveza.

Pedesetih godina XX veka konstruisan je prvi „ženski bicikl“ koji je, zbog savijene prečage između volana i sedišta, omogućavao udobnu vožnju čak i u dugim suknjama. Pošto su mogli da ga voze i muškarci, cena mu je bila prilično visoka.

Od 1981, kada počinje masovnija proizvodnja mountain bike-a, počinju i kros-kantri takmičenja, mada su u svetu ova takmičenja bila poznata još sedamdesetih godina. Na Olimpijadi u Atlanti (1996.) ova disciplina je po prvi put ušla u program igara; muškarci nastupaju na stazi dužine 40 do 50 km a žene na stazi od 30 do 40 km.

 

U susret prirodi

I na našim prostorima biciklizam je prisutan već od kraja XIX veka. Prvi biciklistički savez Jugoslavije osnovan je 1919. godine. Međutim, fenomen rekreativnog biciklizma kod nas je priznat tek u poslednjih sedam-osam godina.

Kroz razmenu iskustava, ljubitelji vožnje biciklom kažu da je za njih svako savlađivanje prostora pobeda a svaki prevezeni kilometar, bilo brzinom od 15 ili 35 km/h čist užitak. Otkrivanje novih staza, uživanje u blagodetima gravitacije nizbrdo, pobeđivanje samog sebe uzbrdo, znači živeti zdravo, u skladu s prirodom. Odgovore na pitanja kako izgleda vožnja na trasi između Rajca i Divčibara, da li je neko otkrio neku živopisnu stazu kroz Deliblatsku peščaru, gde se može prenoćiti u vožnji niz Dunav, koliko i kako da vozim, kojim tempom, kako da se obučem, gde da kupim dobar bicikl itd.

Ljubitelji sporta na dva točka su u Beogradu osnovali Udruženje biciklista (ciklosvet.co.rs) sa željom da privuku pažnju i zainteresuju što više ljudi. Na ovom sajtu možete naći opise brojnih putovanja, a ako ipak više volite kraće relacije i živite u Beogradu, na ovoj prezentaciji možete naći i raspored „trening“ vožnji biciklista Udruženja, pa im se možete priključiti, jer oni ne odbijaju dobro društvo!

 

Novi stil života

Na Zapadu je biciklizam podignut na nivo kulta. Postoje prenoćišta za bicikliste, obeležene staze koje vode kroz živopisne predele duge i po više stotina kilometara, turistički aranžmani, štampane brošure...

I tako, saznavši ove „detalje“ o vašem ljubimcu, vozikajući se unaokolo možete impresionirati nekoga koji je možda, samo radi vas, seo na ovog najpopularnijeg dvotočkaša, a uz malo veći napor, istražićete nove prostore i doživeti prirodu na jedan sasvim drugačiji način. Zato ne oklevajte, već sedite na bicikl i pokušajte, jer će danas uvek biti više, brže i opuštenije nego juče, a vaš život će biti zdraviji i bogatiji za još jedno lepo iskustvo.